Želite dobru zabavu , druženje, upoznavanje , chat, razmenu mišljenja ....?! Imamo rešenje za Vas....vreme je za bal pod maskama.
REGISTRUJTE SE i odaberite svoju MASKU.

Dobro došli ....!

Forum, diskusije i zabava

OD NJE, VAMA551

OD NJE, VAMA

Share

leo
Sarmantna Maska
Sarmantna Maska

Ženski
Lav
Broj poruka: 355
Godina: 59
Lokacija: uvek moja
Datum upisa: 27.06.2011
Reputation: 4
21072011

love OD NJE, VAMA

Počalji od leo



Zivot ima tri etape. Prve dve su slutnja i delovanje, a za trecu se nadam da cete je tek osetiti ako vec i niste. Sledeceg jutra pocinje neko novo sutra...moje, tvoje...nase. Iza ugla ceka novi svetao dan... nova staza i novi putnici. Nepoznato, netaknuto sutra. Iza dana krije se tama, iza meseca sunce... posle kise sledi duga. Nebo je prelepo. Beli oblaci kao grumeni vate razbacani po plavetnilu bude neko novo osecanje... neku radost.

Mozda ce i vekovi proci ali zvezde ce i dalje na nebu blistati. A ne znam zasto sam toliko padalica videla. Ne znam da li je to dobro ili lose... i da li se te zelje ostvaruju. Plove secanja u obliku jedne zvezde, poput sapata i prevrelih zelja. I onda potonu kao ponoc. Obamru osamljene i prazne... od dobra i zla, od slutnje i same spoznaje. Odlaze u ono od cega sam ih htela sacuvati...zaborav. Dolaze nove zelje zagrljene ogrtacem nadanja. Jos uvek zora za zorom dolazi nakon svake noci. Sveze jutro, nove misli. Lepsi osecaj i mrzovolja za ustajanjem iz kreveta. I onda su misli kao suncokreti. Okrecu se prema nestvarno blestavoj, misterioznoj svetlosti. Suncu koje porazava tamu.

Ako ne razumes mene, tesko ces razumeti moje reci i moje pisanje. Tesko ces razumeti bujicu reci ako iz tebe ne izvire jedna takva. Neces ih doziveti ako ne umes da sanjas i mastas. Tesko ces ih osetiti ako nemas zelje nadanja i neku teznju. Bice ti smesne ako si prazan i glup.



Share this post on: Excite BookmarksDiggRedditDel.icio.usGoogleLiveSlashdotNetscapeTechnoratiStumbleUponNewsvineFurlYahooSmarking

Počalji taj Čet 21 Jul 2011, 3:04 pm od leo



Moj zivot koji imam tacno je vremenski ogranicen, i ja bas nista ne mogu po tom pitanju da ucinim.
Mogu grcevito da se borim, bezuspesno,da nesto u vezi stim na izgled promenim,
ili da se prepustim, da sve ide svojim tokom.

Na kraju "smrt" koja ceka svoj momenat i nikad ga ne propusta.
Umrem i nema me kao da me nikad nije ni bilo. I cemu ovo telo i toliko problema oko njegovog odrzavanja.
Cemu svi lepi momenti koje kroz zivot oseti, i cemu suze i bol, to je samo prolazni momenat na putu samounistenja na putu do smrti.
Kako moze nesto, jer ja osecam da postojim, da jesam i samim tim sam nesto,
ma koliko to malo i bezvredno bilo, da postane nista, zauvek nestane sa lica zemlje.
Plasim se da je to jedina apsolutna istina.
Plasim se tog neizbeznog susreta.
Plasim se jer sam ga potpuno svesna, jer osecam kako mi struji kroz vene, sireci hladnu jezu od koje ne mogu da se spasem.
A ponekad kada ostanem sama sa sobom u polumraku, cini mi se da cujem glas, hladan, mocan koji podseca.
Moje suze padaju na gore.


Počalji taj Čet 21 Jul 2011, 3:17 pm od leo


Mene ne zanima koliko godina imas.Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi,zbog snova,zbog nekoga koga zoves zivot.
Mene ne zanima koje planete uticu na tvoj mesec.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste sopstvene tuge,da li su te zivotna razocaranja otvorila ili si se sakrio,skupio,zatvorio iz straha od daljeg bola.
Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,sa bolom mojim ili svojim,ne trudeci se da ga prikrijes ili umanjis,sakrijes ili izbrises.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu,sa radoscu mojom ili svojom.
Mozes li se prepustiti divljem plesu,i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne dozvolis da se setimo svih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je to sto mi pricas iskreno.Ja zelim da znam da li si iskren prema samom sebi.
Mozes li podneti izdaju a da ne izdas sopstvenu dusu.Ja zelim znati mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije lepo svaki dan.Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem sa promasajem svojim ili mojim.
Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.Ja zelim znati mozes li se dici posle moci bola i ocaja.
Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.Ja zelim znati hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom i ne ustuknuti.
Ja zelim da znam da li si me pustio unutra.Ja zelim da znam da li ces biti uz mene kada se sve oko mene rusi. Da li si spreman...

Počalji taj Čet 21 Jul 2011, 4:48 pm od ponoć

Predivno napisano,,,

Počalji taj Čet 21 Jul 2011, 5:37 pm od leo


Počalji taj Sub 23 Jul 2011, 2:59 am od Lana

Onaj drugi deo je deo koji me je zaboleo.
Onaj ko nije osetio, ne zna o cemu govoris.
Ako smo zajedno osetile, onda se jako dobro razumemo.

srce

Počalji taj Sub 23 Jul 2011, 10:51 am od leo

Osetile smo,i odlicno se razumemo srce

Počalji taj Sub 23 Jul 2011, 9:59 pm od leo


glitter-graphics.com

Ti....ponekad tako sladak i lažljiv...
i znaš da voliš,i znaš da boliš,
da budeš grub i budeš pažljiv
sto ćudi u čoveku jednom.

U jednom momentu vreo kao vatra
u drugom hladan kao led.
U jednom smrtonosan kao otrov
u drugom sladak kao med.

I dani sa tobom su
kao hod po žici izmedju pakla i raja
jutrom na početku početka
a u sumrak na kraju kraja.

I šta na to reći
osim da si težak baš
i u beskonačnost znaš da uzimaš,
mada ponekad znaš i da daš,
jer jednog momenta sam
s tobom na sedmom nebu
a vec sledećeg na samom dnu.

Jer jednog časa sam u sreći
a drugog u nepodnošljivom zlu...

Kao vreme.
Umeš da rashladiš,umeš da ugreješ
da me rasplačeš i da me nasmeješ
i da me povrediš i da me utešiš
znaš biti bezgrešan i kada grešiš.

I ma koliko se trudila shvatiti neću
kuda me sve to sa tobom vodi
al znam da čovek kao ti
samo se jednom rodi.


Počalji taj Ned 31 Jul 2011, 12:32 am od leo





volela bih
da mi ne nedostajes toliko.
da ne osecam tvoj miris sada
kada se gusim u njemu
ali u sve moje pore
on duboko se uvukao.
svuda iza tebe
kroz sebe
ostavljas senku ideje
plasljivu i milu
ponekad hrabru
da napise
na vratima ostavi
ono sto ce sigurno
on da zaboravi.
i senku misli
vuces za sobom
iz male lazi
velika nastaje
i to ne prestaje
misao zatvara se
u tminu tamnice
gde senka ne opstaje.
a ja uvek vucem
svetlosti snopove
za tvoje mrakove
i sve strahove
koji me ne plase
jer oni ne mogu
da osete
sve nase dodire
koji postoje.
volim sto
mi nedostajes ovoliko.




Počalji taj Sre 03 Avg 2011, 7:20 pm od leo



SLOVO LJUBAVI



Moj je zivot postao kao tuzna pesma koja je toliko puta ispevana. Vec sam pocela gubiti nadu, a sta Vam to govori. Postala sam drugacija osoba i izvor zivota koji se susi. Usamljenost me cini savrsenijom, slobodnom kao ptica u letu jer nema nikoga da me uplasi, da mi kaze nesto tuzno ili da me podseti koliko sam bitki izgubila. Misli su moje ,cini mi se, najteze. Najezim se od bola kada pomislim da sam jednom volela nekoga tako drugacijeg od mene. Taj je covek ipak moja zelja bio, a danas, vidi sta je postao. U snovima samo spomenem njegovo ime jer u stvarnosti nemam snage da izreknem ime sto sam nekad toliko volela... a jos ja volim tog coveka. Sela bih pred noc na prozor moje sobe gledajuci kako se zvezde jedna po jedna pojavljuju, a u rukama bih drzala staru knjigu svojih tuznih pesama. Otvorim tek' neki stoti listic i gledam kako je moja suza isprala tek' poneku rec. Sigurno sam citajuci te tuzne pesme o nama dosla do suza. Ali smesim se jer ipak nije tako crno sve, nisam jos potonula do dna...

Setim se oblika tvoga lica, gledam dubinu tvojih svetlucavih ociju koji su me nekada pratile kao vlastita senka i prosapucem tiho Volim Te. Ali zaista neznam da li se me naucio da volim ili samo da izgovaram te reci 'Volim Te'... to sam ja govorila sa osecajem ipak uverena sam... Zasto me sada gledas pobednicki svaki put kada prolazim kraj tebe. Zar nisi do sada predvideo kako me do bola iscrpljuju tvoje namere. Ne zelis da patim samo zelis da me malo zaboli. Znam da je to sve samo muski ponos, ali zaista je tesko verovati da si ti covek kojeg sam nekada volela . Tvoj pogled probode kroz mene i ostavlja ukus gorcine. Koliko sam bolna, nema tu leka za ovakav osecaj. Zasto te plase moje crne oci, zasto mi okreces pogled na stranu. Mozda je tako bolje ali nada me vraca u proslost. Uverava me da cu te osvojiti nekako. Mozda je vreme da prestanemo prkosit' sudbini. Ovih dana ne vidjam te puno, mozda te necij' pogled zaveo... Mozda neka druga leci rane tvoje, dok joj pricas o tuznoj prici svog zivota. Eh, kad bi suze na licu Sunce presusilo, bar' samo na jedan dan da se osecam drugacije. Da ne budem ono sto jesam ja, a onda bih se mirno vratila u svet tuge bez ijedne reci i presude. Niko meni nije kriv za ovakav osecaj' jer si se uselio u mene, a ja se nisam odupirala. Ja se nisam borila sa sudbinom nego sam je otvorenih ruku primila u moj dom jer nikada nikome nisam mogla da glavu okrenem, pa cak ni svojoj tugi...

Vec danima nisam primetila da je Sunce izlazilo jer sam se zavila u crne noci. Tek' kad bih osetila da cu tebe naci na nekim starim mestima onda bih obukla haljinu belu, pustila kosu i spremila se da te nadem tamo. Znam da ces me cekati s par' finih reci koje ce da golicaju kroz moje misli vremenom. Mozda je to greska, jedina svetlosti koju ja poznajem. Sta bih bilo ako se odviknem starih mesta i krenem dalje sa nekim drugim. Nije to izlaz za mene jer svaki drugi je jedna vise uvreda, jedan vise broj. Zato se ja i vracam na stara mesta da izmenimo koju rec. Da cujem kako govoris o tome kako je nekad bilo predivno ziveti uz osecaj srece i osecaj topline koju sam donosila. Uz tvoju gorcinu osetim svoj jad. Zar je doslo do ovoga. U drustvu svoje stare ljubavi lecim rane koje ce ostati kao vecni tragovi na nasim srcima. Znajuci da sam ti jos zelja osetim potrebu da krenem prijatelju samoci ali neka me samo jos malo, da ti slusam glas, da zacujem kada uzdahnes dok te moj pogled susrece... Moj je greh sto sam trazila ono sto mi nisi mogao pruziti, to nesto nemogce.

Suza bi mi se skotrljala kad slusam kako mi govoris : mastas o nemogucim ... ti jos uvek sanjas previse' ... I nije da me vredja tvoja presuda, nego sama istina. Ja zaista trazim mesto koje jos nije postojalo a nista nemoze da bude potpuno savrseno. Negde mora da krene na losu stranu, ponekad mora kisa da zablista a sunce da zadje. U pravu si ja zaista zivim uz puste snove. Hvala ti jedini sto me jos izbavljas iz ruznih snova i sto mi nedopustas da potonem na dno. Ponekada dodjem do same ivice i kazem ja ovako nemogu vise a ne znam kako bih drugacije. Pitam se kako bih se snasla da mi nije tebe. Da samo nedolazis na stara mesta gde si pevao pesmu zvanu mojim imenom, da spomenes kako me nema vise tako cesto, kako je cudno ziveti u istom gradu a nevideti mene kako se setam... Onako, vesela kao nekada i jos kraj tebe. Daljina srca tvoga umire u meni a ja gradim kulu koju sam nacinila pogledima tvojih ociju. Nisam zaboravila kako si moju nadu uzdignuo kada se rusila poslednja pomisao na dalje.

Lutam kroz mnostvo noci ,ali se nikada se ne udaljujem od tebe, to je gotovo nemoguce... Kako bi srce kucalo kada nebi znalo da kuca za tebe, kako bi dusa disala kad bih znala da je vise nevolis... Oh duso moja iz nedara kako da te voli covek taj, kada nisi u stanju da volis samu sebe. I samo da nije njega i njegove blizine kako bi videla gde sam pogresila i da nije njegovi lepih reci u sred neke noci kako bih dalje, kako bih ja sama...

Ja i danas zivim u snu jer sanjam za dvoje. Zivim u oblacima gde nisam dozvana, zivim pored vatrenog plamena koji me zgrije u nocnoj tisini. Nisam spremna za nijednu osvetu jer nemam cemu da se svetim. Al' ponekad nije lako, nije moguce odoleti takvoj blizini jedne ljubavi...


" a znam da sam najbolje sto ti se dogodilo, da me ne mozes zameniti...i znam ...znam da sam napravila nesto sta nijedna nije , coveka od tebe. I zato ces me pamtiti celi zivot.... A ja cu i dalje pesme..."







Počalji taj Čet 25 Avg 2011, 12:27 am od leo




Srodne duše. Dve zvezde koje su vekovima čekale da se sastave, da budu jedno. Ti i ja. Jedno za drugo, kao ptica i krila, kao nebo i sunce, kao oblak i kisa. Jedno bez drugog, nema smisla… Sreli smo se, samo Bog zna zasto. Otkrili tajnu vecnosti, dodirnuli vrata raja, leteli visoko iznad oblaka, skrivali se iza duge. A onda, kao po nekom prokletstvu, sreca nam okrece ledja. Kasno je… Znam da je kasno za nase snove. Gradili smo kucicu iz snova u predgradju pakla, mi gradili drugi nam rusili. Nas mali svet od mesecine se raspao u hiljade zvezdica, i sada, one negde jos uvek trepere, kao nada da ce sve jednog dana biti zaboravljeno. Zakopano duboko, da ga niko nikada ne pronadje. Toliko srece, i toliko bola… Suzama gasim zelju za tobom, dozivam te kroz noc, ali ne cujes… Vise me ne cujes… Sklapam ruke i molim se… Molim se da bar ti zaboravis, da nastavis svoj zivot bez mene, kao da nikad nisam ni postojala. Znam koliko te sve ovo boli, osecam… Da me bar nisi voleo…
Sve ce proci. I srescemo se jednom. Znam, okrenuces glavu, a zabolece te u grudima. Sakrices suze i produziti dalje. I niko nece znati, ali znacu ja i znaces ti…




    Sada je Čet 20 Nov 2014, 11:27 pm